Policajci bez opreme, nabavke bez kontrole

Autor: Dušan Telesković
©Pištaljka

Koliko je veliki problem oprema pripadnika MUP-a pokazuje slučaj od prošlog meseca kada je jedan napadač na Banjici, nezadovoljan intervencijom patrole saobraćajne policije udario pivskom flašom policajca u glavu. Policajac je pao na zemlju, a zbog dotrajalosti opreme koja godinama nije menjana, pukla mu je futrola pištolja koji je ispao na asfalt. Policajci su, videvši to, istrpeli niz udaraca napadača sprečavajući ih da dođu do oružja. Time je izbegnuta tragedija koja je veoma lako mogla da se desi i to samo zbog stare opreme.

Umesto odredbama Zakona o javnim nabavkama, nabavke za policiju bliže su određene uredbom po kojoj nabavka policijske opreme spada u takozvane poverljive nabavke. „Čim nešto nije javno, to otvara prostor za korupciju“, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.

On dodaje da je Srbija sada u situaciji da ima tri uredbe koje su suprotne zakonu. „Zato se sprovode nabavke neposrednom pogodbom, čak iako ne mora da postoji tajnost. Time se stvara opasnost i pogodnija atmosfera za korupciju zato što nema mogućnosti spoljne kontrole. Niti od strane nezadovoljnih ponuđača, niti od nezavisnih institucija“, kaže Nenadić.

U Članu 7, stav 1, tačka 4. Zakona o javnim nabavkama navodi se da se odredbe tog zakona ne primenjuju nabavke za koje je posebnim propisom određeno da mogu biti proglašene poverljivim i koje je nadležni organ svojom odlukom, zasnovanom na ovlašćenjima iz posebnog propisa odredio kao poverljive, zbog toga što bi saznanje neovlašćenih lica da se takve nabavke sprovode, ili saznanje da predmeti nabavke imaju određene specifikacije ili da se vrše od određenog ponuđača, ugrozilo bezbednost države ili građana.

Teoretski, ovo znači da bi policija, vojska ili Bezbednosno-informativna agencija mogle da nabavljaju i oružje preko tendera, sve dok takva javna nabavka ne ugrožava bezbednost države ili građana.

Transparentnost je u septembru 2009. podnela inicijativu Ustavnom sudu da oceni zakonitost Vladinih uredbi, i to Uredbe o sredstvima za posebne namene („Službeni glasnik RS“ br. 29/2005), Uredbe o sredstvima posebne namene („Službeni glasnik RS“ br. 82/2008) i Uredbe o određivanju sredstava za posebne namene za potrebe Bezbednosno-informativne agencije („Službeni glasnik RS“ br. 21/2009).

„Za sve odredbe čija se zakonitost osporava ovom inicijativom zajedničko je to što su u nesaglasju sa istom odredbom zakona i to na istovrsan način, zbog čega su i obuhvaćeni istom inicijativom“, navela je Transparentnost u inicijativi.

Ustavni sud je u maju
odlučio da uredbe nisu u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama i odbacio predlog Transparentnosti da pojedineodredbe podzakonskih akata stavi van snage. Za policijsku opremu pre tri godine je ipak bio raspisan tender, što znači da MUP ima mogućnost da nabavke obavi javno. Tokom 2007. godine, pokrenuta je nabavka čarapa i druge opreme, ali su već sledeće godine uhapšena dva referenta u Ministarstvu unutrašnjih poslova pod sumnjom da su za novac i druge usluge namestili da tender dobije jedna firma iz Leskovca.

To što je jedan tender neslavno propao naravno nije razlog da se oprema i dalje nabavlja van dometa javnosti.

Nezavisni policijski sindikat Srbije
je posle avgustovskog napada uputio apel da se dotrajale uniforme i oprema zamene novim, a nedavno je upozorio na teško stanje u policijskim stanicama.

„Prinuđeni smo da sami kupujemo odeću, obuću i opremu za svakodnevni rad, a u poslednje vreme kupujemo tonere za štampače i papir“, naveo je NPSS početkom prošlog meseca.

Međutim, i samo rukovodstvo MUP-a često ističe problem opreme i malih plata pripadnika policije. I ministar Ivica Dačić i direktor Milorad Veljović su apelovali na nadležna ministarstva da se odobre posebna novčana sredstva za opremu i plate. Poslednji put je oprema nabavljena još 2003. godine, a od tada se samo zamenjuju elementi uniforme ili opreme i naoružanja i to po potrebi. Tačnije, kada ima para.

Ipak, i kada bi bilo novca, problem bi bio sistem poverljivih nabavki i pogodne atmosfere za korupciju.

Nemanja Nenadić smatra da rešenje ovog problema može da se nađe u nekoliko različitih koraka. Prvi: trebalo bi da se sastavi obaveza da se unose zbirni podaci o tome koliko se troši na takve poverljive nabavke. Drugi korak: da izveštaji o poverljivim nabavkama podležu kontroli. Treći: da se utvrdi obaveza skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost da se bavi i tim pitanjem. Četvrti: interne kontrole moraju biti snažnije, jer su sadašnjim propisima spoljne kontrole daleko slabije. Najvažnije, uredbe moraju da se dovedu u sklad sa zakonom.

– See more at: http://korupcija.bezbednost.org/Korupcija/110/Slucajevi.shtml#sthash.w3lguq0Y.dpuf

Đure Jakšića 6/5, 11000 Beograd, Republika Srbija

+381 (0) 32 87 226 +381 (0) 32 87 334
office@bezbednost.org www.bezbednost.org

Stranica je rađena uz podršku