Nejasni kriterijumi MO za razmenu i ustupanje imovine – „slučaj Ledinci”

Tako je 2011. godine skladište „Ledinci“ kapaciteta 130,000 kubika ustupljeno javnom preduzeću (JP) „Transnafta“ iz Novog Sada na osnovu dokumenta o dugoročnoj tehničko-poslovnoj saradnji. Razlog za ustupanje, prema MO jeste ideja da se skladište „osavremeni“. Na osnovu dokumenta, VS će narednih 25 godina, bez nadoknade, koristiti deo skladišta, dok je „ostatak kapaciteta namenjen za skladištenje obaveznih robnih rezervi, kao i za komercijalne svrhe“ (Vojska Srbije, 29. septembar 2011.), dakle, potrebe JP „Transnafta“. Ovde se nameće nekoliko pitanja. Najpre, kolika su to ulaganja kada VS nije bila sposobna da osavremeni, očigledno neophodan objekat (u suprotnom ne bi insistirala na njegovom daljem korišćenju)? Zatim, šta će VS da radi kada period od 25 godina istekne? Koliki će profit JP „Transnafta“ ostvariti u međuvremenu? Najzad, zašto MO nije kontaktiralo više kompanija, već je pregovaralo samo sa JP „Transnaftom“? Naglašavamo da po zakonu, javna preduzeća nemaju nikakvu prednost.

Na jedno pitanje odgovor smo već dobili. U izjavi datoj dnevnom listu „Blic“ 28. decembra 2011, generalni direktor JP „Transnafta“ najavljuje kako će se to preduzeće, koje se bavi transportom i skladištenjem nafte, od 2012. godine baviti i veleprodajom nafte i naftnih derivata (Blic, 28. decembar 2011.) i to upravo zahvaljujući novim kapacitetima. Radi se o jednoj od najprofitabilnijih delatnosti u Srbiji.