Korupcija BCBP » Slučajevi

Uprava za snabdevanje MO je centralizovala nabavke za račun Fonda SOVO a da za to nije imala zakonskog osnova

ogitive — Sat, 28 Sep 2013 12:01:42 +0000

Centralizacija nabavki, koliko god da se čini isplativom zbog mogućnosti postignuća niže cene, ujedno je rizična – tada se koruptivni aranžmani mogu sklapati u znatno većem obimu i „koštati“ poreskog obveznika daleko više. Prema navodima „Pištaljke“, Uprava za snabdevanje MO je sprovodila nabavke i potpisivala ugovore sa zdravstvenim ustanovama i apotekama širom Srbije, bez obzira na to što je nosilac osiguranja vojnih osiguranika bio poseban fond (Fond SOVO). Ovaj Fond nije ovlastio MO da za njegov račun centralizuje i sprovodi javne nabavke. Proizvođači lekova svoje proizvode uredno su fakturisali Fondu, zaključuje „Pištaljka“.

Da je propust zaista postojao, svedoči i odgovor MO: „nakon nalaza inspekcije, MO je postupilo po njenoj preporuci i pribavilo saglasnost Fonda SOVO za postupak nabavke lekova, koji se poslednjih nekoliko decenija (?) vršio na uobičajen način“ (Ministarstvo odbrane, 16. jul 2012).

Nejasni kriterijumi MO za razmenu i ustupanje imovine – slučaj „Novi parking VMA”

ogitive — Wed, 25 Sep 2013 12:05:26 +0000

Drugi indikativan primer predstavlja ugovor o zakupu, kojim je novoizgrađeni parking ispred VMA dat na korišćenje JP „Parking servis“. Radove na izgradnji novog parkirališta, kapaciteta 874 mesta od početka su pratile kontroverze. Najpre, dugo se nije znalo ko je naručio posao, kao i to da li postoje dozvole za gradnju. Tek je pomoćnik gradonačelnika rekao kako „vojska gradi parking“ (Politika, 2. decembar 2009.) Kao izvođač radova angažovano je preduzeće „Šumadijaput“. Protiv ovog preduzeća, inače, Agencija za budžetsku reviziju Grada Beograda podnela je tužbu zbog sumnje da su odgovorna lica u učestvovala u kršenju Zakona o javnim nabavkama (Press, 25. novembar 2009.) (1).

MO je 2. decembra 2009. godine saopštilo kako je cilj izgradnje parkinga „prevazilaženje postojećih komunalnih problema u neposrednoj blizini VMA, od čega će korist imati i građani koji žive u tom delu grada“, te da se „parking gradi na zemljištu u svojini Srbije“ (Smedia.rs, 2. decembar 2009.) Naručilac radova i investitor je Direkcija za građevinsko-urbanistički konsalting, odnosno Vojno-građevinski centar (VGC) „Beograd“. Ministarstvo je demantovalo da je angažovano preduzeće „Šumadijaput“, istakavši kako je sprovedena propisana procedura i zaključen ugovor sa najpovoljnijim ponuđačem, „Termomont“-om (Ibid).

Međutim, radovi na parkingu su bez objašnjenja stali godinu dana nakon što su započeti, i to nakon što je urađen najveći deo posla. Navodno, Ministarstvu je bilo ponestalo novca. Novinaru „Blica“ je rečeno kako će izgradnja parkinga biti završena „u roku od 10 dana po obezbeđenju dodatnih finansijskih sredstava i ugovaranja radova“ (Blic, 23. decembar 2010.) Istovremeno, u toku je bio „postupak utvrđivanja strateškog partnerstva s Parking servisom“ (Ibid), nakon čega je trebalo da bude poznato kako će parking biti održavan i naplaćivan.

„Utvrđivanje partnerstva“ je očigledno potrajalo. Parking je otvoren tek 27. decembra 2011, gotovo četiri godine nakon što su započeti radovi (VMA, 27. decembar 2011.) I ovde je dobro u koje je sistem odbrane uložio značajna sredstva (po nekim procenama 100 miliona dinara, umesto prvobitno procenjenih 41 milion) – ustupljeno, i to JP „Parking servis“. Zauzvrat, VMA je na korišćenje dobilo 113 parking mesta za zaposlene. Opet, nije jasna logika po kojoj se ustupanje odigralo. Sudeći po ulaganjima, očigledno je da je MO bilo sposobno da samostalno izgradi parkiralište i na taj način obezbedi mesta za zaposlene. „Parking servis“ je bez nadoknade i po svemu sudeći, učešća u finansiranju projekta dobio čak 669 parking mesta na korišćenje (što, poređenja radi, odgovara kapacitetima tri javne garaže).

(1) Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac, podneo je 24. novembra 2009. godine krivičnu prijavu protiv Miodraga Milanovića, vlasnika i direktora preduzeća „Šumadija puta” i bivših rukovodilaca opštine Grocka, zbog toga što su, navodno, bez prethodno raspisanog javnog poziva sklopili ugovor o asfaltiranju ulica u ovom delu grada i poslovali sa blanko-menicama, stavljajući na spisak urađenih saobraćajnica i one koje nisu asfaltirane (Politika, 2. decembar 2009.) Prema navodima Press-a radi se o 48 ulica (Press, 25. novembar 2009.)

Gubici MO na kursnim razlikama u poslovanju sa Jugohemijom

ogitive — Sat, 29 Sep 2012 11:31:52 +0000

MO i posrednik „Jugohemija“ su krajem 2007. godine ugovorili uvoz opreme mobilnog sistema radio-relejnih veza izraelske firme „Tadiran Communications“ po ceni od 36,9 miliona dolara. MO je 25. decembra 2007. godine platilo avans od 25% vrednosti ugovora, odnosno 6,6 miliona dolara i to u 17 časova i 52 minuta, kada je novac prenet Komercijalnoj banci.

Pošto je radno vreme isteklo, a plaćanje izvršeno u dinarima, kupovina devizne valute je obavljena tek narednog dana i to po tekućem, a ne prodajnom kursu NBS i ne na dan plaćanja, kako je ugovorom bilo predviđeno. Zbog toga je nastala kursna razlika od 12,7 miliona dinara koju je MO platilo 27. decembra 2007. godine. MO je moglo, nastavlja se u izveštaju revizora, da otvori devizni račun u NBS i na taj način izbegne štetu nastalu zbog kursnih razlika. Ovo je učinjeno tek maja 2008. godine („Pištaljka“, 15. jul 2012.).

U odgovoru MO „Pištaljci“ navodi se, međutim, da je avansno plaćanje bilo celishodno, budući da je na taj način ušteđeno 83 miliona dinara (kao izvor naveden „Izveštaj o izvršenoj reviziji u MO“, str. 47), odnosno, da prenos sredstava ne zavisi od MO, već Uprave trezora MF, „tako da MO ne može da utiče na vreme plasiranja sredstava i kursne razlike“ (Ministarstvo odbrane, 16. jul 2012).

U pojedinim organizacionim jedinicama MO DRI je konstatovala praksu isplaćivanja naknada za prekovremeni rad „unapred”

ogitive — Thu, 27 Sep 2012 12:02:47 +0000

DRI je, u skladu sa standardima revizije testiralo uzorak prekovremenog rada ostvarenog u julu 2010. godine i to u 21 organizacionoj jedinici sistema odbrane. Utvrđeno je kako su obračun i isplata prekovremenog rada vršeni na osnovu saglasnosti pomoćnika ministra za ljudske resurse iz 2010, 2009. i 2008. godine (DRI 2011, str. 83-87).

Saglasnost se izdaje za celu jedinicu, komandu ili ustanovu. U njoj, određen je datum od kada može da se primenjuje, ali u nekim slučajevima nije određeno do kada je saglasnost data, odnosno, kada prestaje njena važnost. Saglasnošću se zaposlenom „odobrava isplata prekovremenog rada na osnovu radne liste od određenog datuma, a najčešće nije određeno do kada, što znači da se rešenje izdaje unapred, pre nastanka prekovremenog rada (kurziv autora), odnosno pre naloga nadležnog starešine i uveravanja da zaposleni nije bio u mogućnosti da iskoristi slobodne sate“ (Ibid, str. 87).

Od 99 testiranih isplata za prekovremeni rad, samo 14 je izdato po obavljenom prekovremenom radu i iz njih se pouzdano može utvrditi koje poslove je zaposleni izvršio i u kom periodu.

Nejasni kriterijumi MO za razmenu i ustupanje imovine – „slučaj Ledinci”

ogitive — Wed, 26 Sep 2012 12:04:18 +0000

Tako je 2011. godine skladište „Ledinci“ kapaciteta 130,000 kubika ustupljeno javnom preduzeću (JP) „Transnafta“ iz Novog Sada na osnovu dokumenta o dugoročnoj tehničko-poslovnoj saradnji. Razlog za ustupanje, prema MO jeste ideja da se skladište „osavremeni“. Na osnovu dokumenta, VS će narednih 25 godina, bez nadoknade, koristiti deo skladišta, dok je „ostatak kapaciteta namenjen za skladištenje obaveznih robnih rezervi, kao i za komercijalne svrhe“ (Vojska Srbije, 29. septembar 2011.), dakle, potrebe JP „Transnafta“. Ovde se nameće nekoliko pitanja. Najpre, kolika su to ulaganja kada VS nije bila sposobna da osavremeni, očigledno neophodan objekat (u suprotnom ne bi insistirala na njegovom daljem korišćenju)? Zatim, šta će VS da radi kada period od 25 godina istekne? Koliki će profit JP „Transnafta“ ostvariti u međuvremenu? Najzad, zašto MO nije kontaktiralo više kompanija, već je pregovaralo samo sa JP „Transnaftom“? Naglašavamo da po zakonu, javna preduzeća nemaju nikakvu prednost.

Na jedno pitanje odgovor smo već dobili. U izjavi datoj dnevnom listu „Blic“ 28. decembra 2011, generalni direktor JP „Transnafta“ najavljuje kako će se to preduzeće, koje se bavi transportom i skladištenjem nafte, od 2012. godine baviti i veleprodajom nafte i naftnih derivata (Blic, 28. decembar 2011.) i to upravo zahvaljujući novim kapacitetima. Radi se o jednoj od najprofitabilnijih delatnosti u Srbiji.

Poslovi Đelićeve verenice: BIA tajno kupuje nameštaj

ogitive — Sat, 22 Sep 2012 12:20:51 +0000

Autor: Ivan Ninić
©Pištaljka

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) kupila je u decembru prošle godine nameštaj za opremanje svojih prostorija od preduzeća Nitea d.o.o. Beograd. Bez obzira što je ukupna vrednost kupljenog nameštaja 7.232.301 dinar BIA nije raspisala javni poziv koji propisuje Zakon o javnim nabavkama, pravdajući to kao poverljivu nabavku, pokazuju podaci do kojih je došla Pištaljka. Da problem bude veći, suvlasnik i direktor preduzeća za trgovinu kancelarijskim nameštajem Nitea je Vesna Ječmenica, verenica doskorašnjeg potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića.

Pištaljka je došla do zvaničnog dokumenta Uprave za trezor Ministarstva finansija koji pokazuje da je BIA sa svog budžetskog računa na račun preduzeća Nitea izvršila pet pojedinačnih uplata. Prva uplata od 6.080528,79 dinara izvršena je 8. decembra, da bi potom iznos od 461.970 dinara BIA uplatila 13. decembra, zatim iznos od 20.978,23 dinara 16. decembra, a već 14. decembra izvršene su dve uplate od 567.904,74 dinara i 100.919,38 dinara. Konačan zbir svih uplata koje je BIA izvršila u korist preduzeća Nitea d.o.o. iznosi 7.232.301 dinar i to ukazuje da je u pitanju tzv. nabavka velike vrednosti.

Sve nabavke čija vrednost premašuje 2,9 miliona dinara, prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, predstavljale su nabavke velike vrednosti za koje je naručilac u obavezi da raspiše javni poziv. BIA spornu nabavku nigde nije oglasila pa se postavlja pitanje da li je i na koji način je primenjem Zakon o javnim nabavkama? Pozivajući se na pravo iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja saradnik Pištaljke se pismenim zahtevom obratio nadležnima u BIA. Zatražio je kopije izveštaja o ocenjivanju tenderskih ponuda, ugovora o nabavci između BIA i preduzeća Nitea i fakture koje je Nitea ispostavila, a BIA platila. Međutim, sve što je traženo BIA je odbila da dostavi.

„Time bi se učinile dostupnim informacije i dokumenta koja su propisima, odnosno službenim aktom zasnovanim na zakonu, određeni da se čuvaju kao tajna i dostupni su samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške posledice po interese zaštićene zakonom“, navodi se između ostalog u odgovoru iz kabineta direktora BIA, ali se ne objašnjava na koje se to „teške posledice“ misli. Nadležni u BIA priznaju da zbog „poverljivosti“ ta institucija nije sprovela redovan postupak javne nabavke putem otvorenog poziva za sve zainteresovane prodavce nameštaja.

„U pitanju je postupak javne nabavke koji je izuzet iz redovnog postupka javnih nabavki zbog poverljivosti – nabavka sredstava za posebne namene koje moraju biti praćene posebnim merama kontraobaveštajne i bezbednosne zaštite tajnih podataka, na osnovu člana 7. tačka 4. Zakona o javnim nabavkama“, navodi se u odgovoru. Iz kabineta direktora BIA objašnjavaju da je nabavka sprovedena u skladu sa Uredbom o određivanju sredstava za posebne namene za potrebe BIA („Sl.glasnik RS“, broj 21/09) i internim aktom BIA o načinu sprovođenja nabavki sredstava za posebne namene, a na osnovu odluke o pokretanju postupka poverljive nabavke koju je donelo ovlašćeno lice.

Do tajne nabavke preko uredbe Vlade

Prema objašnjenju dobijenom u BIA, nabavka je sprovedena u skladu sa Planom nabavke za 2011. godinu, tako što su pozivi sa dokumentacijom za dostavljanje ponude „upućeni na adrese šest renomiranih dobavljača“, a sve pod kontrolom komisije koja je formirana u tu svrhu. Prilikom otvaranja ponuda prisustvovali su ovlašćeni predstavnici ponuđača, izvršena je stručna ocena ponuda, doneta je odluka o izboru najpovoljnije ponude i nakon toga je zaključen kupoprodajni ugovor. Nameće se pitanje zašto nadležni u BIA smatraju da dokumentacija koja se odnosi na nabavku nameštaja od preduzeća Nitea d.o.o. ne treba da bude dostupna javnosti? Kako verovati da je upravo Nitea dostavila najpovoljniju ponudu? Zašto je i na osnovu kojih kriterijuma je BIA izvršila uži izbor šest preduzeća od kojih će zatražiti ponude? Takva procedura je svojstvena upravo za nabavke male vrednosti, a ne za nabavku čija je vrednost 7,2 miliona dinara.

Kojim razlozima su se nadležni u BIA rukovodili kada su odlučili da nabavku nameštaja izvrše na ovako netransparentan način?

„Razlog za odluku o pokretanju postupka poverljive nabavke u konkretnom slučaju je zaštita podataka o konkretnim specifikacijama predmeta nabavke – sredstava namenjenih opremanju službenih prostorija, restriktivnih prostora koje Agencija koristi za izvršavanje svojih zadataka“, navodi se u odgovoru koji je saradnik Pištaljke dobio od BIA i dodaje da je uporište za ovakav postupak član 7. stav 4. Zakona o javnim nabavkama i član 5. stav 1. tačka 10. Uredbe o određivanju sredstava za posebne namene BIA.

Još u martu 2009. godine Vlada Srbije usvojila je problematičnu uredbu kojom se utvrđuju poverljive nabavke za potreba BIA mimo redovne procedure koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. „Na nabavku sredstava za posebne namene ne primenjuju se propisi kojima se uređuju javne nabavke“, navodi se u članu 1 uredbe. Članom 2 uredbe propisano je da sredstva posebne namene „jesu nepokretnosti i pokretne stvari u svojini Republike Srbije, koje Agencija koristi za obavljanje poslova iz svog delokruga“. Inače, pod poverljive nabavke uredbom se podvodi najširi mogući spektar robe, odnosno dobara koji BIA koristi u svom radu, uključujući i nabavke prevoznih sredstava, sredstava za poremanje prostorija, ali i opreme, alata, pribora, delova, sitnog inventara i potrošnog materijala za izradu, održavanje i eksploataciju pokretnih stvari za posebne namene.

NVO Transparentnost Srbija je odmah nakon usvajanja sporne uredbe pozvala Vladu Srbije da hitno izmeni ovaj podzakonski akt, upozoravajući da se njime prave izuzetci koje ne dopušta Zakon o javnim nabavkama. Prema navodima iz saopštenja te organizacije, zakon nalaže da se „u svakom konkretnom slučaju, pre određivanja poverljivosti, utvrdi da li bi saznanje neovlašćenih lica da se takve nabavke sprovode, ili saznanje da predmeti nabavke imaju određene specifikacije ili da se vrše od određenog ponuđača, ugrozilo bezbednost države i građana“. Takođe, Transparentnost Srbija je u septembru 2009. godine podnela Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu zakonitosti ove uredbe.

Na koji način javno obelodanjivanje podataka o nabavci kancelarijskog nameštaja za potrebe opremanja prostorija BIA može da ugrozi bezbednost države i građana nije poznato. A još manje su poznati argumenti kojima su se nadležni u BIA rukovodili kada su odlučili da ne raspisuju javni tender na koji bi se javili svi zainteresovani prodavci kvalitetnog namešataja u Srbiji. Prema javnim podacima Agencije za privredne registre direktor preduzeća Nitea d.o.o. Vesna Ječmenica koja ujedno u tom preduzeću ima 50 odsto vlasničkog udela, dok je Veselin Ječmenica vlasnik preostalih 50 udela.

Nitea prodaje nameštaj državnim organima

Pored Bezbednosno-informativne agencije u zadnjih pet godina (2007-2011) preduzeće Nitea d.o.o. iz Beograda opremalo je kancelarijskim nameštajem nekolicinu državnih organa, agencija i ustanova i na tom poslu je inkasiralo preko 40 miliona dinara, pokazuju podaci do kojih je došla Pištaljka. Samo tokom 2010. i 2011. godine Nitea je od saradnje sa državnim organima zaradila nešto više od 33 miliona dinara. Od ovog preduzeća nameštaj su kupovali Agencija za kontrolu letenja SCG, Agencija za lekove, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Fond za PIO, Opština Savski venac, Akreditaciono telo Srbije, Dom omladine Beograda, Zvezdara teatar, SANU, JKP Toplana Valjevo…

– See more at: http://korupcija.bezbednost.org/Sluzbe-bezbednosti/312/Poslovi-DJeliceve-verenice-BIA-tajno-kupuje.shtml#sthash.GCa1Mm6T.dpuf

Poverljiva nabavka 19 putničkih automobila za potrebe MO

ogitive — Thu, 20 Sep 2012 12:06:49 +0000

MO je kao poverljivu nabavku tretiralo kupovinu 19 putničkih vozila „više klase za službene potrebe sa dodatnim uređajima za svetlosnu i zvučnu signalizaciju“. Poverljivom odlukom Uprave za snabdevanje, od 1. septembra 2008. godine formirana je komisija koja je vrednost nabavke procenila na 45,6 miliona dinara bez PDV-a. Za 19 vozila marke „Audi“, modeli A6 i A8 preduzeće „Porsche SCG“ iz Beograda dostavilo je ponudu od 104,1 milion dinara (sa uračunatim PDV-om). Zatim je, navodi se dalje u izveštaju revizora MF, Uprava za planiranje i razvoj MO odobrila povećanje sredstava za nabavku, a ministar odbrane doneo odluku kojom se odobrava kupovina automobila po ceni koju je ponudilo preduzeće Porsche SCG.

Problema je više. Pre svega, zaključak je revizora, postupak nije smeo da bude proglašen poverljivim. Poverljiva nabavka se, poznato je, realizuje ili prikupljanjem ponuda od ponuđača, ili se šalje poziv za neposrednu pogodbu (Uredba o sredstvima posebne namene, Službeni glasnik RS br. 82/08 i 47/10). Konkurencija je, dakle, značajno sužena ako ne i potpuno isključena.

Kako se u odgovoru MO „Pištaljci“ navodi, postupak je proglašen kao poverljiv, s obzirom da se „radi o automobilima koji služe za prevoz i pratnju štićenih ličnosti, predstavnika stranih država, a posebna je obaveza da se vrši antidiverziona provera svakog automobila“ i „spadaju u kategoriju drugih specijalnih motornih vozila shodno odredbama člana 4. stav 1, tačka 5. Uredbe o sredstvima za posebne namene“ (SMR MO 2012, str. 2). Poznato je, međutim, da vozila dobavljač najčešće predaje u „klot“ verziji, a da naknadne intervencije u pogledu karakteristika vozila, koje ulaze u domen antidiverzione provere (i zaštite) vrše specijalizovane službe MO. Svako ko želi da naudi „štićenim ličnostima“ jednostavno može ušetati u neki od salona pomenute firme i ispitati konstrukciju rečenih vozila, ili ista iznajmiti. Poverljivost je ovde, dakle, bespredmetna.

Policajci bez opreme, nabavke bez kontrole

ogitive — Thu, 13 Sep 2012 12:19:30 +0000

Koliko je veliki problem oprema pripadnika MUP-a pokazuje slučaj od prošlog meseca kada je jedan napadač na Banjici, nezadovoljan intervencijom patrole saobraćajne policije udario pivskom flašom policajca u glavu. Policajac je pao na zemlju, a zbog dotrajalosti opreme koja godinama nije menjana, pukla mu je futrola pištolja koji je ispao na asfalt. Policajci su, videvši to, istrpeli niz udaraca napadača sprečavajući ih da dođu do oružja. Time je izbegnuta tragedija koja je veoma lako mogla da se desi i to samo zbog stare opreme.

Umesto odredbama Zakona o javnim nabavkama, nabavke za policiju bliže su određene uredbom po kojoj nabavka policijske opreme spada u takozvane poverljive nabavke. „Čim nešto nije javno, to otvara prostor za korupciju“, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.

On dodaje da je Srbija sada u situaciji da ima tri uredbe koje su suprotne zakonu. „Zato se sprovode nabavke neposrednom pogodbom, čak iako ne mora da postoji tajnost. Time se stvara opasnost i pogodnija atmosfera za korupciju zato što nema mogućnosti spoljne kontrole. Niti od strane nezadovoljnih ponuđača, niti od nezavisnih institucija“, kaže Nenadić.

U Članu 7, stav 1, tačka 4. Zakona o javnim nabavkama navodi se da se odredbe tog zakona ne primenjuju nabavke za koje je posebnim propisom određeno da mogu biti proglašene poverljivim i koje je nadležni organ svojom odlukom, zasnovanom na ovlašćenjima iz posebnog propisa odredio kao poverljive, zbog toga što bi saznanje neovlašćenih lica da se takve nabavke sprovode, ili saznanje da predmeti nabavke imaju određene specifikacije ili da se vrše od određenog ponuđača, ugrozilo bezbednost države ili građana.

Teoretski, ovo znači da bi policija, vojska ili Bezbednosno-informativna agencija mogle da nabavljaju i oružje preko tendera, sve dok takva javna nabavka ne ugrožava bezbednost države ili građana.

Transparentnost je u septembru 2009. podnela inicijativu Ustavnom sudu da oceni zakonitost Vladinih uredbi, i to Uredbe o sredstvima za posebne namene („Službeni glasnik RS“ br. 29/2005), Uredbe o sredstvima posebne namene („Službeni glasnik RS“ br. 82/2008) i Uredbe o određivanju sredstava za posebne namene za potrebe Bezbednosno-informativne agencije („Službeni glasnik RS“ br. 21/2009).

„Za sve odredbe čija se zakonitost osporava ovom inicijativom zajedničko je to što su u nesaglasju sa istom odredbom zakona i to na istovrsan način, zbog čega su i obuhvaćeni istom inicijativom“, navela je Transparentnost u inicijativi.

Ustavni sud je u maju odlučio da uredbe nisu u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama i odbacio predlog Transparentnosti da pojedineodredbe podzakonskih akata stavi van snage. Za policijsku opremu pre tri godine je ipak bio raspisan tender, što znači da MUP ima mogućnost da nabavke obavi javno. Tokom 2007. godine, pokrenuta je nabavka čarapa i druge opreme, ali su već sledeće godine uhapšena dva referenta u Ministarstvu unutrašnjih poslova pod sumnjom da su za novac i druge usluge namestili da tender dobije jedna firma iz Leskovca.

To što je jedan tender neslavno propao naravno nije razlog da se oprema i dalje nabavlja van dometa javnosti.

Nezavisni policijski sindikat Srbije je posle avgustovskog napada uputio apel da se dotrajale uniforme i oprema zamene novim, a nedavno je upozorio na teško stanje u policijskim stanicama.

„Prinuđeni smo da sami kupujemo odeću, obuću i opremu za svakodnevni rad, a u poslednje vreme kupujemo tonere za štampače i papir“, naveo je NPSS početkom prošlog meseca.

Međutim, i samo rukovodstvo MUP-a često ističe problem opreme i malih plata pripadnika policije. I ministar Ivica Dačić i direktor Milorad Veljović su apelovali na nadležna ministarstva da se odobre posebna novčana sredstva za opremu i plate. Poslednji put je oprema nabavljena još 2003. godine, a od tada se samo zamenjuju elementi uniforme ili opreme i naoružanja i to po potrebi. Tačnije, kada ima para.

Ipak, i kada bi bilo novca, problem bi bio sistem poverljivih nabavki i pogodne atmosfere za korupciju.

Nemanja Nenadić smatra da rešenje ovog problema može da se nađe u nekoliko različitih koraka. Prvi: trebalo bi da se sastavi obaveza da se unose zbirni podaci o tome koliko se troši na takve poverljive nabavke. Drugi korak: da izveštaji o poverljivim nabavkama podležu kontroli. Treći: da se utvrdi obaveza skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost da se bavi i tim pitanjem. Četvrti: interne kontrole moraju biti snažnije, jer su sadašnjim propisima spoljne kontrole daleko slabije. Najvažnije, uredbe moraju da se dovedu u sklad sa zakonom.

– See more at: http://korupcija.bezbednost.org/Korupcija/110/Slucajevi.shtml#sthash.w3lguq0Y.dpuf