„Nije dovoljno graditi integritet samo u pojedinačnim institucijama, već je neophodno uspostaviti bolju saradnju među njima.Za jačanje integriteta sektora bezbednosti potrebno je poboljšati saradnju spoljnih nadzirača i unutrašnjih kontrolora“, istakla je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić na konferenciji „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti“ održanoj 17. septembra 2014. godine u hotelu Zira.

Otvarajući konferenciju Ambasador SAD u Republici Srbiji Nj.E. Majkl D. Kirbi je istakao da su bezbednosne službe od krucijalnog značaja za svako društvo jer treba da stvore uslove za razvoj i drugih demokratskih institucija.

„Institucije bezbednosti su ključan element svake vlasti, one stvaraju uslove za napredak u drugim sektorima. Ako društo želi da bude demokratsko njegove vođe moraju da obezbede da vojska i policija rade sa integritetom“, istakao je ambasador Kirbi.

Ministar odbrane Bratislav Gašić je istakao da su bezbednost građana i društva osnov uspeha, kao i da je za postizanje tog uspeha najvažnije iskoreniti korupciju.

„Srbija je zbog negativnog uticaja korupcije samo u oblasti javnih nabavki izgubila oko 600 miliona evra. Zbog toga princip od koga ne odstupamo je nulta tolerancija u borbi protiv te pošasti. Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije sprovode konkretne mere kako bi smanjile i suzbile korupciju, a na tom zadatku su anagažovane Vojno-bezbednosna agencija, Inspektorat odbrane, kao i Odsek za internu reviziju“, naglasio je ministar Gašić.

Politizacija – osnovni problem izgradnje integriteta

Predstavljajući rezultate istraživanja o proceni integriteta u sektoru bezbednosti koje je sproveo BCBP, izvršni direktor Predrag Petrović je istakao da je ostvaren napredak u transparentnosti rada institucija bezbednosti. On je pohvalio i rad Odbora za kontrolu službi bezbednosti navevši da redovno razmatra izveštaje agencija i službi, da je izvršio tri kontrolne posete i ostvario saradnju sa drugim organima kontrole. Sa druge strane, Petrović je naveo i brojni probleme u izgradnji integriteta sektora bezbednosti.

„Glavni uočeni problem je politizacija sektora bezbednosti. Nakon svakih izbora bili smo svedoci borbe unutar i između partija oko direktorskih mesta u BIA i policiji, pri čemu se manje vodilo računa o uslovima koje kandidati moraju da ispune. Politički kriterijumi su glavni za postavljanje na ključne pozicije. Pored toga, postoje ozbiljni problemi u upravljanju ljudskim resursima. Nema dovoljno otvorenih i internih konkursa, niti se objavljuju liste upražnjenih mesta“, istakao je izvršni direktor BCBP.

Panelisti su se složili da je za izgradnju integriteta neophodno doneti bolja zakonska rešenja koja se odnose na institucije sektora bezbednosti, sprovesti bolju koordinaciju sistema, ojačati unutrašnju i spoljnu kontrolu i unaprediti upravljanje ljudskim resursima. Predsednik odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović je naglasio da Srbija nema ključni uslov da se govori o sektoru bezbednosti – jasno definisanu bezbednosno-obaveštajnu politiku. Po njegovom mišljenju, prioriteti reforme sektora bezbednosti treba da budu drugačija organizacijska uređenost službi, usklađivanje zakonske regulative i edukovanje članove parlamentarnih odbora da vrše efikasniju kontrolu. Zamenik predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti Dragan Šutanovac je istakao da je veliki problem upravljanje ljudskim resursima u MUP-u. On je istakao da je Srbija primer zemlje sa policijskom akademijom čiji diplomci delom ostaju nezaposleni, što svedoči o neusklađenom upravljanju ljudskim resursima.Šutanovac je istakao i da poslanici nemaju mogućnost da nadziru primenu specijalnih mera u policijskim istragama.

Nabavke među najvećim rizicima od korupcije

„Ministarstvo odbrane, MUP i BIA zajedno troše 8,6% nacionalnog budžeta. Ove institucije nisu specifične samo zbog mogućnosti da koriste silu već i po tome što su među najvećim „trošadžijama“ para poreskih obveznika.Zbog svega toga važno je da se istaknu četiri problema koje je BCBP utvrdio tokom istraživanja: prelazak na programsko budžetiranje, realizacija nabavki, sprovođenje preporuka službi internih revizija i to što se najveći deo budžeta troši na plate zaposlenih”, istakao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Željko Kojić je istakao da se nabavke u MUP-u rade na osnovu godišnjih planova nabavki, ali da je problem to što su zahtevi policijskih uprava često višestruko veći od raspoloživih sredstava. Kojić je ukazao na to da se veliki broj nabavki sprovodi sa naznakom poverljivosti, kao i da su postojali slučajevi korupcije, poput nabavke vozila za Žandarmeriju nakon koje je došlo do procesuiranja odgovornih. Danilo Pejović iz Transparentnosti Srbija je istakao da su Ministarstvo odbrane i MUP među najvećim naručiocima u Srbiji, a kao dva velika rizika u nabavkama je istakao smanjenu transparentnost i smanjenu konkurentnost. Državni sekretar Ministarstva odbrane Zoran Đorđević se osvrnuo na uvođenje programskog budžeta i istakao je da je to dobar korak jer će dovesti do veće transparentnosti i nateraće ministarstva da troše efikasnije i uz veću kontrolu. On je istakao da treba polako ulaziti u programski budžet, naglasivši da se u Ministarstvu odbrane sprovode konstante obuke zaposlenih kako bi se oni upoznali sa funkcionisanjem programskog budžeta.

Konferencija je organizovana u okviru projekta „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti“ uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), kroz program „Građansko društvo za budućnost“ koji sprovodi Institut za održive zajednice (ISC).

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je 5. septembra 2014. godine okrugli sto pod nazivom „Integritet u službama bezbednosti“.Debati koja je održana u biblioteci BCBP prisustvovalo je više od 30 učesnika, među kojima je bilo predstavnika Narodne skupštine, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno informativne agencije, Vojnoobaveštajne agencije, Vojnobezbednosne agencije, nekoliko ambasada, OCD i medija.

„Integritet u institucijama u Srbiji nije izgrađen do kraja. Nisu usvojeni adekvatni zakoni koji regulišu oblast bezbednosno-obaveštajnog sistema. Potrebno je usvojiti novi zakon o BIA, ali je potrebna i promena Ustava“, istakao je u uvodnom izlaganju izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

Doneti nov zakon o BIA

Predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije Momir Stojanovićje istakao da su uslovi za integritet u službama valjani pravni okvir koji definiše mesto te institucije, jasno propisane procedure i pravila ponašanja, kao i jasno propisane sankcije za nepoštovanje tih pravila. I on smatra da treba doneti novi Zakon o BIA, ali pre toga uspostaviti jednstvenu organizaciju službi bezbednosti, jer sektor bezbednosti u Srbiji nije dovoljno integrisan.

„Srbija nema valjan zakonski okvir koji bi garantovao integritet i kredibilitet bezbednosnim službama. I vlast i opozicija složili su se da nam je potreban novi zakon o BIA, ali pre nego što ga donesemo, neophodno je postaviti bezbednosni sektor na nove osnove. Treba spojiti civilnu i vojnu obaveštajnu službu pod jednu kapu, a civilnu i vojnu kontraobaveštajnu službu pod drugu. Treća bi bila nešto nalik američkom FBI“, istakao je Stojanović.

Tokom diskusije je istaknuto da politički uticaj predstavlja jedan od faktora koji umanjuje integritet u službama bezbednosti. Predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić smatra da manjak znanja o službama uzrokuje da se previđaju odnosi između političkih i bezbednosnih elita.

Korupcija u službama bezbednosti

„Kao sprega između nosilaca političke vlasti i bezbednosnih elita neretko se javlja trgovina uticajem. Ona predstavlja nevidljivo polje korupcije u službama bezbednosti. Treba postaviti pitanje da li je uopšte moguće da službe bezbednosti budu časne i dostojne u razorenom društvu koje je visoko korumpirano? Da li je realno očekivati da u takvom društvu institucije budu dovoljno otporne, imune i zaštićene od korupcije“, naglasio je Miroslav Hadžić.

Iskustva rada holandskih obaveštajnih službi predstavio je kosultant za razvoj integriteta u „Cedar-Advisors” Matej Van Der Berselar, koji je 35 godina proveo u radeći u holandskoj službi.

„Ako se službe bezbednosti samo tajno ponašaju i ako sve informacije koje poseduju čuvaju samo za sebe – onda društvo nema koristi od te službe i nema potrebe da ona postoji. Cilj rada službi treba da bude bolje, bezbednije i prosperitetnije društvo, a ne podrška ministru u njegovom radu. Mora se dosta računa voditi prilikom zapošljavanja. Nije dobro i poželjno da samo elita društva bude u službi. Treba uključiti mlade ljude, nedostupne za korupciju koji poseduju veštine komunikacije i timskog rada.Takođe, važno je da postoji rotacija na pozicijama“, istakao je Van Der Berselar.

Diskusija je privukla veliku pažnju medija. O konferenciji su izveštavali dnevni listovi Večernje novosti, Danasi Blic, portali RTS, B92, kao i TV Kopernikusi Radio Beograd.

Tekstu doprineli stažisti BCBP Sandra Jelisavčić, Anđela Cvetković i Bogdan Urošević.