Korupcija BCBP » Bezbednosno-informativna agencija

Saradnja je ključ za jačanje integriteta sektora bezbednosti

sasa — Wed, 17 Sep 2014 13:32:58 +0000

Više od 100 predstavnika Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, nezavisnih državnih institucija, brojnih ambasada i međunarodnih organizacija u Srbiji, kao i studenata, organizacija civilnog društva i medija okupilo se na skupu o integritetu u sektoru bezbednosti koji organizovao BCBP.

„Nije dovoljno graditi integritet samo u pojedinačnim institucijama, već je neophodno uspostaviti bolju saradnju među njima.Za jačanje integriteta sektora bezbednosti potrebno je poboljšati saradnju spoljnih nadzirača i unutrašnjih kontrolora“, istakla je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić na konferenciji „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti“ održanoj 17. septembra 2014. godine u hotelu Zira.

Otvarajući konferenciju Ambasador SAD u Republici Srbiji Nj.E. Majkl D. Kirbi je istakao da su bezbednosne službe od krucijalnog značaja za svako društvo jer treba da stvore uslove za razvoj i drugih demokratskih institucija.

„Institucije bezbednosti su ključan element svake vlasti, one stvaraju uslove za napredak u drugim sektorima. Ako društo želi da bude demokratsko njegove vođe moraju da obezbede da vojska i policija rade sa integritetom“, istakao je ambasador Kirbi.

Ministar odbrane Bratislav Gašić je istakao da su bezbednost građana i društva osnov uspeha, kao i da je za postizanje tog uspeha najvažnije iskoreniti korupciju.

„Srbija je zbog negativnog uticaja korupcije samo u oblasti javnih nabavki izgubila oko 600 miliona evra. Zbog toga princip od koga ne odstupamo je nulta tolerancija u borbi protiv te pošasti. Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije sprovode konkretne mere kako bi smanjile i suzbile korupciju, a na tom zadatku su anagažovane Vojno-bezbednosna agencija, Inspektorat odbrane, kao i Odsek za internu reviziju“, naglasio je ministar Gašić.

Politizacija – osnovni problem izgradnje integriteta

Predstavljajući rezultate istraživanja o proceni integriteta u sektoru bezbednosti koje je sproveo BCBP, izvršni direktor Predrag Petrović je istakao da je ostvaren napredak u transparentnosti rada institucija bezbednosti. On je pohvalio i rad Odbora za kontrolu službi bezbednosti navevši da redovno razmatra izveštaje agencija i službi, da je izvršio tri kontrolne posete i ostvario saradnju sa drugim organima kontrole. Sa druge strane, Petrović je naveo i brojni probleme u izgradnji integriteta sektora bezbednosti.

„Glavni uočeni problem je politizacija sektora bezbednosti. Nakon svakih izbora bili smo svedoci borbe unutar i između partija oko direktorskih mesta u BIA i policiji, pri čemu se manje vodilo računa o uslovima koje kandidati moraju da ispune. Politički kriterijumi su glavni za postavljanje na ključne pozicije. Pored toga, postoje ozbiljni problemi u upravljanju ljudskim resursima. Nema dovoljno otvorenih i internih konkursa, niti se objavljuju liste upražnjenih mesta“, istakao je izvršni direktor BCBP.

Panelisti su se složili da je za izgradnju integriteta neophodno doneti bolja zakonska rešenja koja se odnose na institucije sektora bezbednosti, sprovesti bolju koordinaciju sistema, ojačati unutrašnju i spoljnu kontrolu i unaprediti upravljanje ljudskim resursima. Predsednik odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović je naglasio da Srbija nema ključni uslov da se govori o sektoru bezbednosti – jasno definisanu bezbednosno-obaveštajnu politiku. Po njegovom mišljenju, prioriteti reforme sektora bezbednosti treba da budu drugačija organizacijska uređenost službi, usklađivanje zakonske regulative i edukovanje članove parlamentarnih odbora da vrše efikasniju kontrolu. Zamenik predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti Dragan Šutanovac je istakao da je veliki problem upravljanje ljudskim resursima u MUP-u. On je istakao da je Srbija primer zemlje sa policijskom akademijom čiji diplomci delom ostaju nezaposleni, što svedoči o neusklađenom upravljanju ljudskim resursima.Šutanovac je istakao i da poslanici nemaju mogućnost da nadziru primenu specijalnih mera u policijskim istragama.

Nabavke među najvećim rizicima od korupcije

„Ministarstvo odbrane, MUP i BIA zajedno troše 8,6% nacionalnog budžeta. Ove institucije nisu specifične samo zbog mogućnosti da koriste silu već i po tome što su među najvećim „trošadžijama“ para poreskih obveznika.Zbog svega toga važno je da se istaknu četiri problema koje je BCBP utvrdio tokom istraživanja: prelazak na programsko budžetiranje, realizacija nabavki, sprovođenje preporuka službi internih revizija i to što se najveći deo budžeta troši na plate zaposlenih”, istakao je istraživač BCBP Saša Đorđević.

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Željko Kojić je istakao da se nabavke u MUP-u rade na osnovu godišnjih planova nabavki, ali da je problem to što su zahtevi policijskih uprava često višestruko veći od raspoloživih sredstava. Kojić je ukazao na to da se veliki broj nabavki sprovodi sa naznakom poverljivosti, kao i da su postojali slučajevi korupcije, poput nabavke vozila za Žandarmeriju nakon koje je došlo do procesuiranja odgovornih. Danilo Pejović iz Transparentnosti Srbija je istakao da su Ministarstvo odbrane i MUP među najvećim naručiocima u Srbiji, a kao dva velika rizika u nabavkama je istakao smanjenu transparentnost i smanjenu konkurentnost. Državni sekretar Ministarstva odbrane Zoran Đorđević se osvrnuo na uvođenje programskog budžeta i istakao je da je to dobar korak jer će dovesti do veće transparentnosti i nateraće ministarstva da troše efikasnije i uz veću kontrolu. On je istakao da treba polako ulaziti u programski budžet, naglasivši da se u Ministarstvu odbrane sprovode konstante obuke zaposlenih kako bi se oni upoznali sa funkcionisanjem programskog budžeta.

Konferencija je organizovana u okviru projekta „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti“ uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), kroz program „Građansko društvo za budućnost“ koji sprovodi Institut za održive zajednice (ISC).

Ojačati integritet službi bezbednosti

sasa — Fri, 05 Sep 2014 13:43:56 +0000

Kako bi se ojačao integritet službi bezbednosti potrebno je obezbediti jasne zakonske okvire i procedure, adekvatnu kontrolu službi i njihovu nezavisnost od političkih uticaja, istaknuto je tokom debate koju je pokrenuo BCBP.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je 5. septembra 2014. godine okrugli sto pod nazivom „Integritet u službama bezbednosti“.Debati koja je održana u biblioteci BCBP prisustvovalo je više od 30 učesnika, među kojima je bilo predstavnika Narodne skupštine, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno informativne agencije, Vojnoobaveštajne agencije, Vojnobezbednosne agencije, nekoliko ambasada, OCD i medija.

„Integritet u institucijama u Srbiji nije izgrađen do kraja. Nisu usvojeni adekvatni zakoni koji regulišu oblast bezbednosno-obaveštajnog sistema. Potrebno je usvojiti novi zakon o BIA, ali je potrebna i promena Ustava“, istakao je u uvodnom izlaganju izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

Doneti nov zakon o BIA

Predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije Momir Stojanovićje istakao da su uslovi za integritet u službama valjani pravni okvir koji definiše mesto te institucije, jasno propisane procedure i pravila ponašanja, kao i jasno propisane sankcije za nepoštovanje tih pravila. I on smatra da treba doneti novi Zakon o BIA, ali pre toga uspostaviti jednstvenu organizaciju službi bezbednosti, jer sektor bezbednosti u Srbiji nije dovoljno integrisan.

„Srbija nema valjan zakonski okvir koji bi garantovao integritet i kredibilitet bezbednosnim službama. I vlast i opozicija složili su se da nam je potreban novi zakon o BIA, ali pre nego što ga donesemo, neophodno je postaviti bezbednosni sektor na nove osnove. Treba spojiti civilnu i vojnu obaveštajnu službu pod jednu kapu, a civilnu i vojnu kontraobaveštajnu službu pod drugu. Treća bi bila nešto nalik američkom FBI“, istakao je Stojanović.

Tokom diskusije je istaknuto da politički uticaj predstavlja jedan od faktora koji umanjuje integritet u službama bezbednosti. Predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić smatra da manjak znanja o službama uzrokuje da se previđaju odnosi između političkih i bezbednosnih elita.

Tema integriteta u službama bezbednosti je privukla veliku pažnju medija

Korupcija u službama bezbednosti

„Kao sprega između nosilaca političke vlasti i bezbednosnih elita neretko se javlja trgovina uticajem. Ona predstavlja nevidljivo polje korupcije u službama bezbednosti. Treba postaviti pitanje da li je uopšte moguće da službe bezbednosti budu časne i dostojne u razorenom društvu koje je visoko korumpirano? Da li je realno očekivati da u takvom društvu institucije budu dovoljno otporne, imune i zaštićene od korupcije“, naglasio je Miroslav Hadžić.

Iskustva rada holandskih obaveštajnih službi predstavio je kosultant za razvoj integriteta u „Cedar-Advisors” Matej Van Der Berselar, koji je 35 godina proveo u radeći u holandskoj službi.

„Ako se službe bezbednosti samo tajno ponašaju i ako sve informacije koje poseduju čuvaju samo za sebe – onda društvo nema koristi od te službe i nema potrebe da ona postoji. Cilj rada službi treba da bude bolje, bezbednije i prosperitetnije društvo, a ne podrška ministru u njegovom radu. Mora se dosta računa voditi prilikom zapošljavanja. Nije dobro i poželjno da samo elita društva bude u službi. Treba uključiti mlade ljude, nedostupne za korupciju koji poseduju veštine komunikacije i timskog rada.Takođe, važno je da postoji rotacija na pozicijama“, istakao je Van Der Berselar.

Diskusija je privukla veliku pažnju medija. O konferenciji su izveštavali dnevni listovi Večernje novosti, Danasi Blic, portali RTS, B92, kao i TV Kopernikusi Radio Beograd.

Ovaj događaj je realizovan u okviru projekta „Partnerstvo za integritet u sektoru bezbednosti“ uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) kroz program „Građansko društvo za budućnost“ koji sprovodi Institut za održive zajednice(ISC).

Tekstu doprineli stažisti BCBP Sandra Jelisavčić, Anđela Cvetković i Bogdan Urošević.

Poslovi Đelićeve verenice: BIA tajno kupuje nameštaj

ogitive — Sat, 22 Sep 2012 12:20:51 +0000

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) kupila je u decembru prošle godine nameštaj za opremanje svojih prostorija od preduzeća Nitea d.o.o. Beograd. Bez obzira što je ukupna vrednost kupljenog nameštaja 7.232.301 dinar BIA nije raspisala javni poziv koji propisuje Zakon o javnim nabavkama, pravdajući to kao poverljivu nabavku, pokazuju podaci do kojih je došla Pištaljka. Da problem bude veći, suvlasnik i direktor preduzeća za trgovinu kancelarijskim nameštajem Nitea je Vesna Ječmenica, verenica doskorašnjeg potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića.

Pištaljka je došla do zvaničnog dokumenta Uprave za trezor Ministarstva finansija koji pokazuje da je BIA sa svog budžetskog računa na račun preduzeća Nitea izvršila pet pojedinačnih uplata. Prva uplata od 6.080528,79 dinara izvršena je 8. decembra, da bi potom iznos od 461.970 dinara BIA uplatila 13. decembra, zatim iznos od 20.978,23 dinara 16. decembra, a već 14. decembra izvršene su dve uplate od 567.904,74 dinara i 100.919,38 dinara. Konačan zbir svih uplata koje je BIA izvršila u korist preduzeća Nitea d.o.o. iznosi 7.232.301 dinar i to ukazuje da je u pitanju tzv. nabavka velike vrednosti.

Sve nabavke čija vrednost premašuje 2,9 miliona dinara, prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, predstavljale su nabavke velike vrednosti za koje je naručilac u obavezi da raspiše javni poziv. BIA spornu nabavku nigde nije oglasila pa se postavlja pitanje da li je i na koji način je primenjem Zakon o javnim nabavkama? Pozivajući se na pravo iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja saradnik Pištaljke se pismenim zahtevom obratio nadležnima u BIA. Zatražio je kopije izveštaja o ocenjivanju tenderskih ponuda, ugovora o nabavci između BIA i preduzeća Nitea i fakture koje je Nitea ispostavila, a BIA platila. Međutim, sve što je traženo BIA je odbila da dostavi.

„Time bi se učinile dostupnim informacije i dokumenta koja su propisima, odnosno službenim aktom zasnovanim na zakonu, određeni da se čuvaju kao tajna i dostupni su samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške posledice po interese zaštićene zakonom“, navodi se između ostalog u odgovoru iz kabineta direktora BIA, ali se ne objašnjava na koje se to „teške posledice“ misli. Nadležni u BIA priznaju da zbog „poverljivosti“ ta institucija nije sprovela redovan postupak javne nabavke putem otvorenog poziva za sve zainteresovane prodavce nameštaja.

„U pitanju je postupak javne nabavke koji je izuzet iz redovnog postupka javnih nabavki zbog poverljivosti – nabavka sredstava za posebne namene koje moraju biti praćene posebnim merama kontraobaveštajne i bezbednosne zaštite tajnih podataka, na osnovu člana 7. tačka 4. Zakona o javnim nabavkama“, navodi se u odgovoru. Iz kabineta direktora BIA objašnjavaju da je nabavka sprovedena u skladu sa Uredbom o određivanju sredstava za posebne namene za potrebe BIA („Sl.glasnik RS“, broj 21/09) i internim aktom BIA o načinu sprovođenja nabavki sredstava za posebne namene, a na osnovu odluke o pokretanju postupka poverljive nabavke koju je donelo ovlašćeno lice.

Do tajne nabavke preko uredbe Vlade

Prema objašnjenju dobijenom u BIA, nabavka je sprovedena u skladu sa Planom nabavke za 2011. godinu, tako što su pozivi sa dokumentacijom za dostavljanje ponude „upućeni na adrese šest renomiranih dobavljača“, a sve pod kontrolom komisije koja je formirana u tu svrhu. Prilikom otvaranja ponuda prisustvovali su ovlašćeni predstavnici ponuđača, izvršena je stručna ocena ponuda, doneta je odluka o izboru najpovoljnije ponude i nakon toga je zaključen kupoprodajni ugovor. Nameće se pitanje zašto nadležni u BIA smatraju da dokumentacija koja se odnosi na nabavku nameštaja od preduzeća Nitea d.o.o. ne treba da bude dostupna javnosti? Kako verovati da je upravo Nitea dostavila najpovoljniju ponudu? Zašto je i na osnovu kojih kriterijuma je BIA izvršila uži izbor šest preduzeća od kojih će zatražiti ponude? Takva procedura je svojstvena upravo za nabavke male vrednosti, a ne za nabavku čija je vrednost 7,2 miliona dinara.

Kojim razlozima su se nadležni u BIA rukovodili kada su odlučili da nabavku nameštaja izvrše na ovako netransparentan način?

„Razlog za odluku o pokretanju postupka poverljive nabavke u konkretnom slučaju je zaštita podataka o konkretnim specifikacijama predmeta nabavke – sredstava namenjenih opremanju službenih prostorija, restriktivnih prostora koje Agencija koristi za izvršavanje svojih zadataka“, navodi se u odgovoru koji je saradnik Pištaljke dobio od BIA i dodaje da je uporište za ovakav postupak član 7. stav 4. Zakona o javnim nabavkama i član 5. stav 1. tačka 10. Uredbe o određivanju sredstava za posebne namene BIA.

Još u martu 2009. godine Vlada Srbije usvojila je problematičnu uredbu kojom se utvrđuju poverljive nabavke za potreba BIA mimo redovne procedure koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. „Na nabavku sredstava za posebne namene ne primenjuju se propisi kojima se uređuju javne nabavke“, navodi se u članu 1 uredbe. Članom 2 uredbe propisano je da sredstva posebne namene „jesu nepokretnosti i pokretne stvari u svojini Republike Srbije, koje Agencija koristi za obavljanje poslova iz svog delokruga“. Inače, pod poverljive nabavke uredbom se podvodi najširi mogući spektar robe, odnosno dobara koji BIA koristi u svom radu, uključujući i nabavke prevoznih sredstava, sredstava za poremanje prostorija, ali i opreme, alata, pribora, delova, sitnog inventara i potrošnog materijala za izradu, održavanje i eksploataciju pokretnih stvari za posebne namene.

NVO Transparentnost Srbija je odmah nakon usvajanja sporne uredbe pozvala Vladu Srbije da hitno izmeni ovaj podzakonski akt, upozoravajući da se njime prave izuzetci koje ne dopušta Zakon o javnim nabavkama. Prema navodima iz saopštenja te organizacije, zakon nalaže da se „u svakom konkretnom slučaju, pre određivanja poverljivosti, utvrdi da li bi saznanje neovlašćenih lica da se takve nabavke sprovode, ili saznanje da predmeti nabavke imaju određene specifikacije ili da se vrše od određenog ponuđača, ugrozilo bezbednost države i građana“. Takođe, Transparentnost Srbija je u septembru 2009. godine podnela Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu zakonitosti ove uredbe.

Na koji način javno obelodanjivanje podataka o nabavci kancelarijskog nameštaja za potrebe opremanja prostorija BIA može da ugrozi bezbednost države i građana nije poznato. A još manje su poznati argumenti kojima su se nadležni u BIA rukovodili kada su odlučili da ne raspisuju javni tender na koji bi se javili svi zainteresovani prodavci kvalitetnog namešataja u Srbiji. Prema javnim podacima Agencije za privredne registre direktor preduzeća Nitea d.o.o. Vesna Ječmenica koja ujedno u tom preduzeću ima 50 odsto vlasničkog udela, dok je Veselin Ječmenica vlasnik preostalih 50 udela.

Nitea prodaje nameštaj državnim organima

Pored Bezbednosno-informativne agencije u zadnjih pet godina (2007-2011) preduzeće Nitea d.o.o. iz Beograda opremalo je kancelarijskim nameštajem nekolicinu državnih organa, agencija i ustanova i na tom poslu je inkasiralo preko 40 miliona dinara, pokazuju podaci do kojih je došla Pištaljka. Samo tokom 2010. i 2011. godine Nitea je od saradnje sa državnim organima zaradila nešto više od 33 miliona dinara. Od ovog preduzeća nameštaj su kupovali Agencija za kontrolu letenja SCG, Agencija za lekove, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Fond za PIO, Opština Savski venac, Akreditaciono telo Srbije, Dom omladine Beograda, Zvezdara teatar, SANU, JKP Toplana Valjevo…

– See more at: http://korupcija.bezbednost.org/Sluzbe-bezbednosti/312/Poslovi-DJeliceve-verenice-BIA-tajno-kupuje.shtml#sthash.GCa1Mm6T.dpuf